Proizvodnja paprike

Autor: Prof.dr Vladan Marković

Tehnologija proizvodnje začinske paprike

Začinska paprika predstavlja jednu od značajnijih povrtarskih kultura, pre svega, zbog visoke hranljive i biološke vrednosti. Za proizvodnju mlevene začinske paprike koriste se botanički zreli i osušeni plodovi. Mlevena paprika je začin crvene boje, dobre moći bojenja, prijatnog mirisa, poboljšava ukus i miris hrane. Začinska paprika ima veliki privredni značaj, u našoj zemlji se gaji na oko 3.500 ha i značajna je sirovina za prerađivačku industriju, a osim toga predstavlja značajan izvozni artikal. Pored ugljenih hidrata, proteina, masti, organskih kiselina, mineralnih materija i vitamina, osnovni sastojak zbog kojeg se ta kultura i gaji su bojene materije. Od svih bojenih materija koje se nalaze u plodovima paprike najznačajniji su karotenoidi. Na bazi količine karotenoida u plodu, kao i u mlevenoj začinskoj paprici, određuje se kvalitet.

Gajenje začinske paprike uglavnom je koncentrisano u Vojvodini (oko 80 % površina) u južnoj Srbiji, oko Leskovca i u Levču. Najveći deo proizvodnje začinske paprike lociran je na severu Bačke i Banata, zbog povoljnih agroekoloških uslova. Zbog veoma povoljnih zemljišnih uslova u tim područjima postoji veoma duga tradicija i prerađivački kapaciteti („Aleva” u Novom Kneževcu ,Aroma Futog,prerađivači u Martonošu kao i veći broj malih prerađivača u Staroj Moravici ,Bačkom Petrovcu, Gložanu ,Begeču i drugi mestima širom Vojvodine.) Začinska paprika je po svojim morfološkim osobinama veoma slična običnoj povrtarskoj paprici, osnovna razlika je u nameni ploda. Plod začinske paprike se po izgledu ništa bitnije ne razlikuje od ploda povrtarske paprike. Razlika je u kvalitetu, tj. u sadržaju osnovnih sastojaka koji ovoj paprici daju začinske osobine.

Po svojim biološkim osobinama, u pogledu uslova spoljašnje sredine, veoma je slična povrtarskoj paprici, jer ima visoke zahteve za toplotom, svetlošću i vodom.

Izbor zemljišta

Paprika zahteva bogata humusna i strukturna zemljišta. Ukoliko se paprika gaji direktnom setvom iz semena, kao što je to često slučaj sa začinskom paprikom, zahteva ocedna, laka i peskovita zemljišta. Zbog toga je gajenje začinske paprike tradicionalno vezano za terene severnog Banata i Bačke (Horgoš, Novi Kneževac). Aluvijalna zemljišta i černozem pružaju dobre uslove za gajenje paprike. Reakcija zemljišta treba da je neutralna.

Plodored

U plodoredu začinska paprika dolazi na prvo mesto, jer veoma dobro reaguje na đubrenje stajnjakom. U monokulturi znatno smanjuje prinos i povećava zaraženost bolestima, naročito virozama. Na iste površine ne bi trebalo da se vrati bar 4-5 godina. Najbolji predusevi su jednogodišnje, a višegodišnje leguminoze, žitarice i trave. Paprika, je inače, veoma dobar predusev za korenasto povrće i šećernu repu, jer ostavlja zemljište dobro obrađeno sa dosta vode i hraniva. Naročito biljnim ostacima ostavlja dosta hrane.

Obrada zemljišta

Uspeh u proizvodnji začinske paprike u velikoj je zavisnosti, između ostalog i od kvalitetne obrade pred setvu ili sadnju. Osnovnu obradu treba izvesti krajem leta ili u jesen, to jest odmah po skidanju prethodnog useva. Osnovna dubinska obrada obavlja se u jesen, (oktobar- novembar). Osnovnu obradu treba obaviti oranjem na dubinu od 30-35 cm. Tako poorano zemljište treba da prezimi, samo u slučaju da se začinska paprika proizvodi iz rasada. Marković (1998). Ako se proizvodi iz semena direktnom setvom onda treba obaviti grubu pripremu, odnosno tanjiranje još s jeseni, kako bi se zemljište blago sleglo i bolje usitnilo za setvu u proleće. Marković (1998). Obrada zemljišta pred setvu sastoji se u finoj pripremi, radi ostvarenja mrvičaste strukture. Takvu obradu treba obaviti tokom marta meseca. Obrada pred sadnju obavlja se u dva navrata. Prvi i grublji deo obrade sastoji se u zatvaranju zimske brazde, neposredno po prestanku jačih mrazeva, i pre nastupanja jačih otopljenja. Drugi deo finije pripreme izvodi se neposredno pred sadnju koja se obavlja kultivatorima, setvospremačima, kada se pored usitnjavanja zemljišta uništava i korov. Kod površinske obrade za proizvodnju začinske paprike , bilo da se proizvodi direktnom setvom iz semena ili iz rasada treba težiti ka mrvičastoj, a ne praškastoj strukturi zemljišta, koja utiče na stvaranje pokorice.

Ishrana i đubrenje

U ishrani začinske paprike veoma su značajna kako organska tako i mineralna đubriva. Špaldon i Gromova (1972) su ustanovili da začinska paprika sa 10t/ha prinosa ploda usvaja oko 60 kg N, 16 kg P2O5 i 72 kg K2O. Začinska paprika prema Markoviću (1981) sorte HS-2 za prinos od 10t/ha ploda iznese 46.5 kg N, 14.5kg P2O5 i 43.3 kg K2O i 9.1 kg CaO.

Pri đubrenju paprike količina mineralnih đubriva zavisi od stanja plodnosti zemljišta, sorte, načina proizvodnje i planiranog prinosa. Na bazi tih rezultata, Marković (1981), za đubrenje začinske paprike može se preporučiti 120-140 kg N, 80-100 kg P2O5i 100-140kg K2O/ha za uslove gajenja na zemljištima dobre obezbeđenosti hrnivima kao što je černozem ili livadska crnica kao I plodno aluvijalno zemljište.

Prema Šomošu (1984) pri đubrenju začinske paprike sa 10 t/ha stajnjaka prinos je povećan za 20-25 %, 20-30 t/ha stajnjaka povećava prinos za 12-15 % i 50-60 t/ha stajnjaka rezultira minimalnim povećanjem prinosa. Kod začinske paprike prema rezultatima Markovića (1977),pokazano je da se najviši prinos i ranozrelost postiže pri unošenju celokupne količne N, P, K đubriva do rasađivanja.

Proizvodnja direktnom setvom iz semena

Proizvodnja začinske paprike direktnom setvom iz semena, zbog mnogih prednosti, gotovo u potpunosti potisnula je proizvodnju iz rasada. Uspeh proizvodnje vezan je za što bolju i kvalitetniju pripremu zemljišta, što raniju i precizniju setvu i dobru zaštitu od korova. Optimalni rok setve je od kraja marta do 10. aprila, Marković (1994). Za setvu je neophodno obezbediti vrlo kvalitetno seme, naročito u slučajevima kada se želi kvalitetna i precizna setva. Seme treba da je vrlo visoke klijavosti i energije klijanja. Precizna setva može da se obavi različitim sejalicama, ali najbolje rezultate daje sejalica NIBEX. Razmak redova kod setve, pre svega, zavisi od bujnosti sorte i uređaja za međurednu kultivaciju. Za sorte indeterminantnog rasta (u tipu sorte Katarina) razmak redova treba da bude oko 50 cm, determinantne buketne sorte treba sejati u četvoredne ili petoredne pantljike, gde je razmak između pantljika 60-7o, a redova u pantljici oko 25-30cm i biljaka u redu oko 5 cm. Na toj osnovi treba obračunati potrebnu količinu semena koja treba da se kreće 3-6 kg/ha, što zavisi od načina setve i kvaliteta semena. Dubina setve treba da bude 2 cm.

Proizvodnja iz rasada

Začinska paprika se donedavno u našoj zemlji proizvodila gotovo isključivo preko rasada. Gajenje preko rasada ima prednost u tome što usev znatno brže pristiže, plodovi ranije sazrevaju i obično su boljeg kvaliteta. Međutim, takva proizvodnja je skuplja. Zbog nemogućnosti da se gusto rasadi ostvaruju se manji sklop biljaka i time niži prinos. Proizvodnja rasada se najčešće odvija u polutoplim i hladnim lejama, plastičnim tunelima i plastenicima. Seje se oko 10-15 g semena po m2, tj. teži se ka obezbeđenju sklopa biljaka od preko 1.000-1.100 po m2. Rasad u momentu sadnje treba da je starosti oko 50 dana, dobro razvijen, visine oko 15-20 cm s elastičnim stablom, s 6-8 pravilno raspoređenim listovima i bujnim korenovim sistemom, Marković (1994), Zatyko (1979). Pre rasađivanja treba pripremiti parcelu za rasađivanje, pri čemu se unose insekticidi protiv zemljišnih štetočina i herbicid na bazi Trifluralina u količini od 2 l/ha.

Sadnja može da započne kada prođe opasnost od mrazeva, krajem aprila i početkom maja, i traje do početka juna. Razmak redova kod sadnje je 50-70 cm red od reda i u redu 10-15 cm. Nakon sadnje usev treba odmah dobro zaliti.

Nega useva

Pravilnom primenom mera nege kod začinske paprike obezbeđuju se optimalni uslovi za rast i razviće ove biljke. Osnovne mere nege su uglavnom razbijanje pokorice (kod direktne setve), uništavanje korova, navodnjavanje i zaštita od bolesti i štetočina. Pokorica može da se otkloni posle obavljene direktne setve, primenom lakših drljača ili zupčastih valjaka. Prilikom setve preporučuje se dodavanje manje količine semena neke od kultura koje brže niču (kupusnjače i salate), kako bi se obeležili redovi, radi efikasnijeg uništavanja pokorice. Međurednu kultivaciju useva treba obaviti 3-4 puta sve dok biljke ne sklope redove. Osim međuredne kultivacije neophodna su i dva ručna okopavanja biljaka. Navodnjavanje je veoma važna mera nege, mada se začinska paprika dosta proizvodi i u uslovima bez navodnjavanja. U uslovima navodnjavanja ostvaruju se visoki prinosi i dobar kvalitet plodova. Navodnjavanje treba prekinuti kada započne zrenje plodova (kraj avgusta početak septembra). Broj zalivanja je 4-5 puta u toku vegetacije sa 30-40 l/m². Prihranjivanje treba obaviti čistim azotnim đubrivima, samo usev proizveden direktnom setvom, u fazi 6-8 listova. Usev koji se proizvodi iz rasada ne treba prihranjivati, zbog toga što se sve količine hraniva unose do sadnje. Pri proizvodnji začinske paprike direktnom setvom iz semena suzbijanje korova obavlja se primenom herbicida Ddervinol 50 (Na propamid) 3 l/ha. U slučaju jače pojave korova pred nicanje paprike može da se koristi Ggramoksan (25 paraquat-dihlorid) u količini 2-2,5 l/ha.Posle nicanja ako ima pojave korova može se koristiti herbicid Gamit u kolčini 0,5 l/ha. Pri proizvodnji iz rasada korovi se suzbijaju primenom Ttrifluralina u količini 2 l/ha, uz inkorporaciju pre sadnje. Protiv zemljišnih štetočina treba koristiti insekticid Force u količini 7-10 l/ha ili Galation 20-25 kg/ha. Tokom vegetacije na paprici se vrlo često javljaju lisne vaši koje se efikasno suzbijaju sistemičnim insekticidima.Pored lisnih vašiju trba obratiti pažnju na pojavu kukuruznog plamenca i pamukove(kukuruzne)sovice koji se suzbijaju preparatima Decis EC-25 0,3-0,5 kg/ha ili Talstarom 10EC 0,2-03 kg/ha kao i bio preparatom BiobitWP u količini 0,8-1,5 kg/ha. Od bolesti, vrlo su značajna virusna oboljenja protiv kojih se borimo samo preventivnim merama. Od gljivičnih oboljenja često se javljaju verticiliozna i fuzariozna uvenuća protiv kojih se treba boriti preventivnim merama, plodored i druge, dok se protiv pepelnice, plamenjače i botritisa treba boriti fungicidima. Poseban problem u nekim godinama su bakterijalna oboljenja protiv kojih se treba boriti bakarnim preparatima, tretiranjem useva više puta tokom vegetacije.

Berba i dozrevanje plodova

Berba plodova začinske paprike obavlja se u punoj botaničkoj zrelosti. Sorte indeterminantnog rasta sazrevaju po etapama, zato se te sorte beru u dva do tri navrata. Berba počinje kada je 50-60 plodova sazrelo i odvija se do pojave prvih mrazeva. Prilikom berbe treba paziti da ne dođe do oštećenja plodova, jer oštećeni plodovi bivaju brzo napadnuti saprofitskim gljivicama i bakterijama i brzo propadaju. Plodovi paprike imaju sposobnost naknadnog dozrevanja i nakupljanja bojenih materija. Da bi se obezbedilo naknadno dozrevanje ubrani plodovi zadržavaju se izvesno vreme na gomilama do prerade. Mehanizovana berba začinske paprike nije još u potpunosti rešena. Ima pokušaja da se reši kombajnima za ubiranje boranije, gde se primenjuje jednokratna berba. Kod mehanizovane berbe treba izbegavati povrede plodova ili ubrane plodove propustiti kroz kontrolne trake, gde bi se odstranile nečistoće i zeleni plodovi. Do sada najbolje rezultate u berbi začinske paprike pokazao je kombajn američke proizvodnje PIXAL, mada može da se koristi mađarski FZB, italijanski TANZI i holandski BORGA. Prilikom berbe paprike potrebno je koristiti pokretne platforme kojima se značajno povećava učinak u berbi, jer je ručna berba veoma visoka stavka u troškovima proizvodnje ove kulture. prinosi sirovih plodova začinske paprike su različiti što zavisi od sorte i uslova za gajenje, i najčešće kreću se od 15-25 t/ha, ma da je sa novom sortom Katarina ostvaren prinos na velikim površinama 30-35 t/ha.

Literatura

1. Arseijević M.: Bakteroze biljaka, Poljporivredni fakultet, Novi Sad, 1997.
2. Čamprag D., Sekulić R.,Kereši T.,Bača F.:Kukuruzna sovica, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2004.
3. Kobrehel P., Husar L., Gueši R.: Proizvodnja začinske paprike, industrijske paprike, ”Vitamin” Horgoš, 1986.
4. Marković V.: Uticaj različitih količina i vremena unošenja na prinos i kvalitet industrijske paprike, Magistarski rad, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1977.
5. Marković V.: Uticaj gustine sklopa na prinos i kvalitet industrijske paprike, ”Savremena poljoprivreda” br.1-2, Novi Sad,str.37-43.
6. Marković V.: Uticaj mineralne ishrane na prinos i kvalitet industrijske paprike, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 1981.
7. Marković V.: Gajenje paprike,Poljo knjiga Beograd, 1994.
8. Marković V., Vračar Lj.: Proizvodnja i prerada paprike,Feljton, Novi Sad, 1998.
9.Marković V., Đurovka, M.,Ilin Ž., Sabadoš V.: Začinska paprika – proizvodnja i prerada,Vojvođansko društvo povrtara i DP Agroinstitut Sombor, Novi Sad, 2004.
10. Šomoš A.: The paprika, Akademia Kiado, Budapest,1984.